Др Ђорђе Мушицки

Редовни професор у пензији

Кратка стручна биографија

Рођен је 4. новембра 1921. године у Панчеву. Основну школу и гимназију завршио је у Београду.  Дипломирао је  на групи за физику тадашњег  Филозофског факултета у Београду, септембра  1947. године.  Докторску дисертацију под називом ,,Примена Пфафове методе на неке проблеме  теоријске физике"  урадио је под руководством Татомира Анђелића и одбранио је у јануару 1956. године  на Природно-математичком факултету (ПМФ) у Београду. 

Од 1948. до 1954. године био је асистент на Катедри физике на Природно-математичком факултету у Београду. Од 1951. до 1952. године радио је у Институту ,,Борис Кидрич" у Винчи. Од 1954. године радио је на Природно-математичком факултету у Београду, где је био предавач од 1954. до 1957. године, доцент од 1957. до 1963, ванредни професор од 1963, а за редовног професора изабран је 1974. године. Пензионисан је 1987. године.  Од 1966. до 1970. године био је шеф Катедре физике на ПМФ, а затим и више година шеф Катедре теоријске физике Одсека за физичке и метеоролошке науке ПМФ-а. Више година је био председник Комисије за наставу и уџбенике ПМФ-а.   

У периоду од 1954. до 1960. године оформио је и држао комплетну наставу из теоријске физике (у виду једногодишњег курса) на Катедри физике ПМФ. Касније је држао предмете: Теоријска физика 1 (механика и електродинамика), Теоријска механика, Класична теоријска физика (статистичка физика и електродинамика) , Математичка физика (векторски и тензорски рачун). На постдипломским студијама држао је курс Аналитичка механика са теоријом поља (на Катедри физике) и Специјални курс теоријске физике (на Катедри физичке хемије). Такође је држао наставу из класичне теоријске физике на Филозофском факултету у Новом Саду и на Природно-математичком факултету у Крагујевцу.

Објавио је уџбеник ,,Увод у теоријску физику", у три тома, који  обухвата класичну механику, статистичку физику, електродинамику и теорију релативности (неколико издања). Са проф. др. Божидаром Милићем објавио је уџбеник ,,Математичке основе теоријске физике'' (два издања).

Углавном се бавио аналитичком механиком и класичном теоријом поља (општи принципи механике, Хамилтонов канонски формализам са одговарајућом теоријом канонских трансформација), а у мањој мери електродинамиком, нуклеарном физиком, аксиоматиком и историјом физике. Од 1956. до 1957. године био је на специјализацији из области нуклеарне физике код проф. др. Roger Nataf-a  у Институту  College de France, Pariz. У периоду 1964-1965. боравио је на студијским боравцима у Швајцарској (Институт за теоријску физику, Берн, код професора Andre Mercier-а) и Француској (College de France, Pariz, prof.dr. Andre Lichnerowics), гд е се бавио проблемима класичне теорије поља. Написао је преко 50  научних радова, од којих је већина објављена у интернационалним научним часописима.