Rodjena je u Beogradu, gde je 1968. godine, kao najbolji student generacije, zavrsila  studije fizike na Prirodno-matematickom fakultetu u Beogradu. Neposredno po zavrsetku studija, iste 1968. godine upisala je postdiplomske studije iz Fizike cvrstog stanja, koje je sa uspehom zavrila 1974. godine, odbranivsi magistarski rad  "Teorijska analiza bipolaritona u molekularnim kristalima". Cetiri godine kasnije, 1978. godine, doktorirala je odbranivsi na Prirodno-matematickom fakultetu u Beogradu doktorsku disertaciju "Hibridizacija optickih i spinskih pobudjenja u feromagnetnim materijalima".
          Prvi radni odnos zasnovala je  1970. godine i to na Institutu za fiziku u Beogradu. Oktobra iste 1970. godine prelazi na tadasnju Katedru za fiziku Prirodno-matematickog fakulteta u Beogradu, gde je izabrana za asistenta,  a 1. januara 1980. godine izabrana je u zvanje asistenta sa doktoratom. Kao asistent drzala je racunske i eksperimentalne vezbe iz veceg broja predmeta (Opsti kursevi fizike,  Termotehnika, Elektrodinamika, Statisticka fizika, Teorijska fizika itd.) i to studentima fizike, molekularne biologije, matematike, fizicke hemije, astronomije i meteorologije. Godine 1983. izabrana je u zvanje naucnog saradnika za naucnu oblast Teorijska fizika kondenzovanog stanja materije - opticke osobine kristalnih i polimernih struktura u tadasnjem Institutu za fiziku OOUR-a Fizika i meteorologija,  1984.  godine izabrana je u zvanje docenta za predmete Fizicki osnovi termotehnike i Fizika cvrstog stanja,   zatim 1989. godine  u zvanje vanrednog profesora za predmete Klasicna teorijska fizika i Talasi i struktura materije, a 1994. godine izabrana je u zvanje redovnog profesora za iste predmete.
        Pored rada na nastavi iz navedenih predmeta, bila je i mentor pri izradi magistarskih i doktorskih radova  iz domena sopstvene naucne aktivnossti, kao i relativno velikog broja diplomskih radova (preko 50)  iz oblasti  mehanike ( teorije relativnosti, fizike kontinuuma, primenjene  mehanike), optike, akustike, elektrodinamike, statisticke fizike, termotehnike i biofizike. 
            Naucni rad zapocela je u laboratoriji za spektroskopiju cvrstog stanja Instituta za Fiziku, baveci se eksperimentom. Oktobra 1970 godine  nastavlja  naucni rad  u grupi profesora  B. S. Tosica,  u oblasti teorijske fizike kondezovanog stanja, iz kog rezultiraju magistarski rad i doktorska disertacija, ciji su naslovi prethodno navedeni, kao i veci broj naucnih radova, publikovanih u medjunarodnim casopisima. Konkretnije, rad sa profesorom B. S. Tosicem  je uglavnom bio posvecen problemima iz teorije ekscitona, a delimicno problemima biofizickih  implikacija teorije amplitudnih solitona. Nakon studijskog boravka u Giessenu (Nemacka)   1989. godine, gde je boravila po pozivu profesora H. Bolterauera, svoja istrazivanja fokusira na biofizicku problematiku, odnosno na problem prenosa informacija u biofizickim sistemima. Na zalost, iako su ova istrazivanja zapoceta u saradnji sa profesorom Bolterauerom, nisu mogla biti tako i nastavljena iz poznatih razloga.