САМОВРЕДНОВАЊЕ 2020

Стандард 15: Квалитет докторских студија

Квалитет докторских студија се обезбеђује кроз унапређење научно-истраживачког рада, односно уметничко-истраживачког рада, осавремењавање садржаја студијских програма докторских студија и редовно праћење и проверу њихових циљева, постизање научних, односно уметничких способности студената докторских студија и овладавање специфичним академским и практичним вештинама потребним за будући развој њихове каријере.

Физички факултет организује докторске студије у складу са Законом о високом образовању, стандардима за акредитацију студијских програма, Правилником о докторским студијама Универзитета у Београду, Статутом и Правилником о докторским студијама и одбрани докторске дисертације Физичког факултета (прилог 15.1). Факултет има два акредитована програма докторских академских студија: Физика и Метеорологија. Оба програма су акредитована и на српском и на енглеском језику. Питања организације и наставе на докторским студијама су у надлежности Наставно-научног већа Физичког факултета и продекана за науку. Квалитет докторских студија, као и актуелност и научну заснованост тема докторских дисертација прати и обезбеђује Колегијум докторских студија (табела 15.3).

Докторске студије физике изводе се у сарадњи са институтима од националног значаја за Републику Србију, чланицама Универзитета у Београду: Институтом за физику и Институтом за нуклеарне науке „Винча“. То значи да су практично сви научни ресурси из области физике (који су лоцирани у Београду) укључени у ове студије: еминентни професори, најбољи истраживачи и најмодернија експериментална опрема и лабораторије. Докторске студије физике имају 9 модула: Квантна, математичка и нанофизика, Квантна поља, честице и гравитација, Физика високих енергија и нуклеарна физика, Физика атома и молекула, Фотоника и ласери, Физика јонизованог гаса и плазме, Физика кондензоване материје и статистичка физика, Примењена физика и Настава физике.

Елементи за процену компетентности Физичког факултета за извођење докторских студија су следећи. У последње три године на Физичком факултету је одбрањено 48 докторских дисертација (табела 6.5). Из табеле 15.3. види се да је број одбрањених дисертација на Факултету у односу на број дипломираних студената 0.29, број одбрањених дисертација у односу на број стално запослених наставника на Факултету 0.97, а број одбрањених дисертација у односу на број ментора на докторским студијама 0.49. Проценат наставника Факултета који су укључени у научно-истраживачке пројекте је 99%, а осим на домаћим научним пројектима, многи наставници и сарадници ангажовани су на међународним пројектима (табела 6.1). Сви наставници основних и мастер студија Факултета учествују на докторским студијама у својству наставника или као ментори (табела 6.6). Стандард 6  детаљно анализира квалитет научно-истраживачког рада наставног особља: поновимо овде да су у последње три године наставници и сарадници Физичког факултета публиковали 586 научних радова у категоријама М20, односно просечно 10.85  радова по наставнику. Приказани подаци показију високу компетентност Физичког факултета за извођење докторских студија.

Студијски програми докторских студија на Физичком факултету обезбеђују студентима стицање најновијих научних сазнања на истраживачком нивоу, што се проверава објављивањем радова у водећим научним часописима: један од услова да кандидат може да приступи јавној усменој одбрани докторске дисертације је да су добијени научни резултати објављени у најмање 2 рада у водећим међународним часописима из физике или метеорологије, односно у часописима са импакт фактором већим од 1. У току докторских студија сваки студент има ментора студија који усмерава и упућује студента у научне садржаје које је потребно савладати, стара се о благовременом полагању испита и напретку студента и помаже у избору потенцијалног ментора (односно, ментора докторске тезе). Потенцијални ментор заједно са студентом учествује у плану истраживања, формулисању теме докторске дисертације, припреми пријаве теме и семинарског рада и другим активностима везаним за израду докторске дисертације. Однос броја потенцијалних ментора и броја студената докторских студија (уписаних у последње три године) је 2.88.  Докторанти се у току студија охрабрују да учествују на научним конференцијама, да иду на летње школе и краће студијске боравке. Сви докторанти су укључени у пројекте основних истраживања Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и по правилу су сви буџетски студенти. То значи да је политика уписа на докторске студије у складу са потребама развоја науке и са научно-истраживачким ресурсима Републике Србије. Може се заправо констатовати да су потребе развоја физике и метеорологије, као и укупне друштвене потребе, веће, али добар број дипломираних студената физике и метеорологије своје докторске студије и даљу каријеру наставља у иностранству. 

Доктори физичких и метеоролошких наука које школује Физички факултет су по правилу изузетно компетентни, а њихове компетенције су препознате и у иностранству. Они своју каријеру најчешће настављају у научно-истраживачким институтима или на Универзитету, што подразумева да и поскле доктората доприносе развоју физике и метеорологије, објављивањем радова у научним часописима и укључивањем у домаће и међународне научно-истраживачке пројекте. Факултет континуирано прати и анализира политику уписа студената, узимајући у обзир друштвене околности и своје научно-истраживачке ресурсе. Континуирани научни развој наставника Факултета детаљно је описан и документован у оквиру Стандарда 6. Запослени на Факултету, посебно наставно особље и студенти, дужни су да се у свом раду  придржавају етичких начела, као и начела научне истине и критичности.

Физички факултет депонује докторске дисертације у Дигитални репозиторијум који је доступан јавности у оквиру Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић". Списак свих одбрањених докторских дисертација из физике и метеорологије од оснивања Природно-математичког факултета 1947. до данас доступан је на сајту Физичког факултета.

SWOT анализа

Предности:

Учешће института од националног значаја, Института за физику и Института за нуклеарне науке „Винча“, у докторске студије. +++
Компетентност наставника и ментора на докторским студијама. +++
Повезаност докторских студија са научно-истраживачким пројектима. +++
Блиска сарадња ментора и доктораната. +++

Слабости:

Недостатак савремене истраживачке опреме за научно-истраживачки рад и недовољна материјална средства за текуће трошкове негативно утичу на квалитет докторских студија. ++
Постојеће финансирање није довољно мотивишуће за младе истраживаче. ++

Могућности:

Набавка савремене истраживачке опреме. ++
Интензивније укључивање младих истраживача на пројекте. +++

Опасности:

Одлив кадрова, односно одлазак талентованих мастер и докторских студената у иностранство. +++

 

Процена испуњености Стандарда 15 и предлог корективних мера

На основу претходно изнетих чињеница, на Физичком факултету испуњен је Стандард 15.

При новој акредитацији Факултет треба да ажурира програме докторских студија, односно изборне предмете, у складу са најновијим открићима и развојем физике и метеорологије. Факултетски Правилник  о докторским студијама треба да се до краја усклади са одговарајућим правилником Универзитета у Београду.