Физички факултет

Душан M. Поповић рођен је у Београду 1966. године. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао је на Физичком факултету Универзитета у Београду 1993. године. Магистарски рад ”Диелектричне особине двојних фосфата бакра и кобалта“ одбранио је 2001. године на Физичком факултету Универзитета у Београду, a докторску тезу ”Упоредна анализа  спектралних и електричних особина монокристала стронцијум титаната допираних 3д-  и  4ф-  јонима“ на истом факултету је  одбранио 2006. године. Од 1994. године запослен је на  Физичком факултету у Београду у звању стручног сарадника,  асистента приправника, асистента, доцента и ванредног професора,  звање у које  је изабран 2014. године. Године 2010-11 био је на је постдокторским студијама у Јужној Кореји (Sungkyunkwan University, Department of Energy Science, Suwon, World Class University Program).

У периоду 1994.-2007. године на Физичком факултету  је држао вежбе из Механике и термодинамике, Физика чврстог стања, Физике кондензованог стања материје и Испитивање материјала. На Хемијског Факултету је држао вежбе из Физике 1, Физике 2 и Физике. На Фармацеутском факултету (1997/98) и Пољопривредном факултету (1998/99) Универзитета у Београду држао је вежбе из физике за студенте прве године. На Физичком факултету предаје Електротехнику на смеру Примењена физика и информатика. На Хемијског Факултету предаје Физику, а на Факултету за физичку хемију предаје Физику 2 и Физику 3.  Био je члан већег броја комисија за одбрану дипломских и магистарских радова и једног доктората на Физичком факултету.  Руководио је израдом два завршна рада.

Публиковао је уџбеник  “Одабрана поглавља Физике 2 (за студенте Факултета за физичку хемију), 1 монографије и преко 20 научних радова у водећим међународним часописима, који су цитирани преко 200 пута. Учествовао је на већем броју домаћих и међународних конференција, укључујући и неколико предавања по позиву. Суоснивач је Лабораторија за дијагностику и контролу плазме на Физичком факултету. Научно-истраживачки рад др Поповића највећим делом припада експерименталној физици кондензоване материје. Испитивао је структурне фазне прелазе соли прелазних метала и монокристала чистог и допираног стронцијум титаната, као и нанокристалне композите различитих материјала, као што су SiC, Si3N4  и други. Део његовог рада односи се на ласерску синтезу наночестица на бази силицијума,  као и анализу утицаја параметара синтезе на њихове карактеристике. Такође, бави се истраживањем термичких и оптичких својстава полимерних система.

Био је учесник више домаћих и међународних пројеката. Учесник је пројекта МНТР. Коаутор је једног уџбеника из физике за основну школу.