Физички факултет

Др Иван Белча је рођен 1964. г. у Вршцу. Дипломирао је 1989. г., а магистрирао 1994. г. на Физичком факултету. Докторску дисертацију под називом „Утицај услова анодизације на луминесцентне спектре анодног оксидног слоја на алуминијуму” одбранио је 2000. г. такође на Физичком факултету. У звање асистента-приправника изабран је 1990, а у звање асистента 1995. г. Након доктората 2001. г. борави у Бремену у Oxxel Oxide Electronics Technology GmbH, где учествује у истраживањима из области високотемпературних суперпроводника. Од 2003. г. ради као доцент у области примењене физике. У звање ванредног професора изабран је 2010. г., а октобра 2015. г. у звање редовног професора Физичког факултета.

Као асистент је држао вежбе на предметима Метрологија, Метрологија и стандардизација и Електрична мерења. Од избора у наставно звање држи предавања из Електронике за физичаре, Физичке електронике, Увода у електронику, Сензора и аутоматског управљања као и Програмирања микроконтролера на последипломским студијама. Од 2009. г. држи и наставу из новог предмета Физика вакуума и масена спектрометрија. Формирао је нове предмете на смеру Примењена физика и информатика: Сензори и Програмирање микроконтролера.  Руководио је пројектом WUS-а чији је основни резултат био курс Масене спектрометрије који је уведен као изборни предмет на смеру Примењена физика и информатика. У области компјутерске физике држи предавања из предмета „Стандардни лабораторијски софтвер“ на основним студијама и „Програмирање микроконтролера“ на мастер студијама. Руководио једном магистарском тезом и једном докторском тезом, а тренутно је ментор двојици студената на докторским студијама. Поред тога руководио је израдом више дипломских и мастер радова. Аутор је књига „Практикум из електронике” и „Метрологија и стандардизација”, као и „Курса масене спектрометрије” који је резултат пројекта финансираног од стране WUS-Аустрија.

Ужа научна област је примењена физика, а посебно се бавио двема областима у оквиру ове: добијање и карактеризација танких оксидних слојева на металима и оптичка радијациона пирометрија. Резултати рада у овим областима приказани су у више од 40 радова у водећим међународним часописима који су цитирани више од 600 пута, као и неколико заштићених патената. Посебан значај има патент „Пирометарски систем за мерење и визуелизацију просторне расподеле температуре у ложишту котла термоелектране“, који је реализован и продат у више од 10 термоелектрана у земљи и иностранству.

Од 1993. г. на Физичком факултету води Лабораторију за метрологију као наставну лабораторију везану за предмете Метрологија и Метрологија и стандардизација. У оквиру пројекта „Мрежа акредитованих метролошких лабораторија” води акредитацију ове лабораторије као лабораторије за еталонирање безконтактних мерила температуре – оптичких радијационих пирометара. Исту лабораторију акредитовао је и у оквиру Акредитационог тела Србије најпре као лабораторију за еталонирање у области оптичке пирометрије, а затим и за друге типове мерила и области мерних величина: термопарови, отпорни термометри, маса, волуметрија, релативна влажност ваздуха, оптичке величине, итд. Из примењених истраживања поизашли су патенти награђени од стране Удружења проналазача у два наврата наградом за најбољи проналазак и 2014. г. од стране Привредне коморе Београда за најбољи проналазак. У два наврата је био продекан за финансије Физичког факултета, а тренутно је на функцији декана.